Zamišljam miris kave.
I dim starog Benstona.
Zamišljam konjak u ruci
i crne šešire.
Stih vrišti,
a ipak se čuje tišina.
“Ekstremiste ne prihvaćamo.”,
kažu mi na ulazu.
“Ali ja sam vaša
točka na i.”,
ljubazno odgovaram.
Zamišljam racionalnost
nadopunjenu glupošću,
testosterone zalivene
hladnom vodom.
Ne! Varam se.
Ipak je to polje žita.
Tu i korov uspjeva.